Uvod Franc Kafka (1883-1924) poti?e iz asimi- lovane jevrejske porodice koja je ?ivela u multikulturnom i multijezi?kom austrougar- skom carstvu. Bio je sin imu?ne jevrejske po- rodice iz Praga koja se slu?ila nema?kim jezi- kom. Specifi?no Kafkino izra?avanje na ne- ma?kom jeziku je, zbog pragerdoj?erovske (Pragerdeutsch – postklasi?ni idiom nema?- kog kojim se u Pragu slu?ila obrazovana je- vrejska elita) hladne disciplinovanosti, u?iva- lo naro?ito po?tovanje i bilo je – ispostavilo se – pogodno za knji?evno oblikovanje. O Kafki se previ?e zna. Brojni su eksper- ti koji iznose teorijska osmi?ljavanja i razno- rodne koncepcije njegovog ?ivota, ljubavi, fi- lozofije, cionizma. Me?utim, ne govori li to obilje koncepcija i interpretativnog relativi- zma vi?e o osobenosti onih koji su spremni na svakojake spekulacije, pri ?emu jo? vi?e indukuju misteriju i nepoznanice o Francu Kafki? Zaposlen u me?unarodnom osiguravaju- ?em dru?tvu, Kafka je izbliza imao prilike da 107 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 FRANC KAFKA – JEDAN PRILOG ZA (PATO)BIOGRAFIJU Aleksandar Damjanovi? 1,2 Aleksandar Bo?i?1 UDK: 616.89-008.442:929"1883-1924" Interesovanje za Kafku, to je svest da nas je Bog napustio - Emil Utic 1 Klinika za psihijatriju Klini?ki centar Srbije, Beograd, Srbija 2 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Kratak sadr?aj Franc Kafka (1883-1924) poti?e iz asimilova- ne jevrejske porodice koja je ?ivela u multi- kulturnom i multijezi?kom austrougarskom carstvu.U sredi?tu Kafkinog pisanja su Otac i Sin, simboli?ni duo koji evocira staru i novu vlast i odnose obojice pisaca s vlastitim o?evi- ma. Kafkin otac, krepak i veoma uspe?an ?o- vek bio je ku?ni tiranin koji je prezirao kultu- ru i duhovne vrednosti, zaklju?no sa judai- zmom i sinovljevim knji?evnim stvarala- ?tvom Za Kafku i njegove knji?evne namere predstavljao je savr?en medijum. .U radu se obradjuje Kafkina sklonost ka pornografiji i prostitukama . Na? epistemolo?ki metod se odnosi na kombinovanje i sintezu kazuisti?ke i psihobiografske metodologije. Izdvojeni psi- hopatolo?ki fenomeni ne moraju a priori da ozna?avaju obolelu li?nost in toto. Fokusira- nje pojedina?nih psihopatolo?kih fenomena u okviru li?nosti ozna?ava samo pars pro toto definiciju. Otuda Kafkina sklonost ka porno- grafiji i prostituciji ozna?ava samo jednu vr- stu ekskluziviteta i ekscentri?nost koji i ne de- fini?u sveobuhvatnost biosa Franca Kafke. Ove ?arteficijelnosti" prema na?oj proceni svakako nisu mogle da uti?u na kvalitet i este- tiku Kafkine proze. Jedno je sigurno: bez ob- zira da li ?e ostati upam?en kao predstavnik magijskog realizma, tvorac novog stila u knji- ?evnosti ili kao ?uveni pisac u ?ijoj je zaklju- ?anoj polici za knjige prona?ena pornografi- ja, Franz Kafka je umetnik koji nema pret- hodnika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada. Klju?ne re?i: Kafka, pornografija, psiho- biografija iskusi to da je i birokratija rukovo?ena kapi- talisti?kim na?elom uspe?nosti, koje u moral- noj (o)pusto?(enost)i lako mo?e mutirati u totalitarnu ma?inu smrti [1]. Sa njegovih proznih stranica otud dopiru o?tar ukus i mrki ton, dotad nepoznati u nema?kom jezi- ku. Samo su Gogolj i Dostojevski pre toga bez saose?anja i prezira svedo?ili o usponu bede ?ove?anstva i otupelosti poni?enja. Predstaviti ni?tavilo prose?ne ljudske egzi- stencije (ali nikako ne ute?no, niti da bi ona bila ulep?ana) – to je Kafkino dostignu?e. Si- vo ni?tavilo bilo je i duhovni materijal, kao i pri?e koje su nastale poput daha iz tog sivog, ?ilavog stanja. Kafkin knji?evni opus nije naro?ito plo- dan. Objavljeno je ?est knjiga manjeg obima: Razmatranja, Proces, Lo?a?, Preobra?aj, U kaznenoj koloniji i Seoski lekar. Pojedine, retke novele objavljivane su u ?asopisima i novinama. Premda naizgled ?turo, njegovo je stvarala?tvo neiscrpno obilje jer, po re?ima njegovog prijatelja Feliksa Vel?a, ono ?to je napisao je ?savr?eno – to se ne sme dota?i, to je upravo apsolutno". Kafka je svojim delom stvorio jednu novu stvarnost, specifi?nu at- mosferu – znatno ?istiju, hladniju, stro?u od one koju smo svakodnevno u stanju da isku- simo. Ujedno bremenit i nepristupa?an, taj novi svet (prikazan, na primer, u Razmatra- njima) ipak neumitno upu?uje na (ne)znanu nam stvarnost, jednako koliko se epistemo- lo?ki izdvaja u galeriju njenih odraza. Njegov otac, svi o?evi, svet o?eva i auto- riteta provejavaju Procesom – tako glasi le- genda o Kafki. Njegovi prijatelji i prijatelji njegovih prijatelja tek poluglasno tuma?e tu atmosferu suptilne mr?nje, suspregnutog du- ha i popustljivog besa, koji se ?esto projavlji- vao u nijansiranom altruizmu. Mo?da je taj glas ?inio nepravdu, a Kafkin bolni bes je bio hiroviti trzaj odve? rastrzanog srca? Franc Kafka je vodio izrazito sredjen i si- guran ?ivot, bar pojavno. Medjutim, taj ?ivot je bio ispunjen preprekama, nevoljama i stal- nim zahtevima da se s njim izlazi na kraj. Oboleo od tuberkuloze, bolest je koristio kao oru?je protiv sveta – protiv oca, pre svih, koga kao da je ?eleo da kazni svojim zdrav- stvenim stanjem. Mladi Franc nije ?eleo da bude zdrav, jer time bi svom ocu dao za pra- vo. On je ?eleo da bude bolestan, ?eleo je da zaradjuje za ?ivot kao slu?benik osiguravaju- ?eg dru?tva, kao i to da ?ivi ophrvan te?ko- ?ama i neprijatnostima. Neuspe?no je vodio svoj li?ni ?ivot, koji je na va?nosti dobijao is- klju?ivo u odnosima s roditeljima i odupira- nju o?evoj tiraniji. Ta mr?nja prema ocu iz- gledala je kao bolest. Sre?an u svojoj ogor?e- nosti ?to je prona?ao krivca, na stravi?an na- ?in priznao je krivcu da je u pravu. Sin je o?evo prokletstvo preneo na sebe: u Presudi se baca u Moldau, u Preobra?aju skon?ava izgladneo i izolovan nadomak po- rodice, izli?an i sputan kao Umetnik u glado- vanju. O?eve bespogovorne re?i se ostvaruju. Sin, spolja pobunjen, iznutra je pokoren ocu – patrijarhu. Sin daje ocu za pravo u o?evom odnosu prema njemu i izvr?ava na sebi i pre- sudu. Silna se ljubav krije iza te besmislene mr?nje: sin mo?e toliko da mrzi svog oca sa- mo jer ga je pre toga beskrajno voleo. U lju- dima izvesno postoji primitivni pakao, gde se ljubav i mr?nja neodvojivo prepli?u. Polo?aj deteta izmedju oca i majke, una- krsnost Elektrinog i Edipovog kompleksa ja- sno se isti?e u li?nosti Franca Kafke. Ta kon- stelacija bila je njegov fatum – njegov, nika- ko ne (op?te)ljudski – zapravo matrica ose- tljivosti koja je prenagla?ena bila u mr?nji spram sopstvene li?nosti i integriteta. Njegov pogled bolno se zadr?avao samo na bezizla- znim odnosima. Ose?aj krajnje, sartrovske mu?nine bio je osnovni uslov njegove egzi- stencije. Kafka je ?eleo da bude bolestan. Je- dini izlaz za njega bio je njegov na?in ?ivota – porinutost u nepodno?ljivost egzistencije. Decenije koje su usledile posle 1917. go- dine pokazale su koliko se Kafka patnjom i pona?anjem izdvajao od drugih. On je pre?i- veo torture skoro istovetne onima naknadno osmi?ljenim u koncentracionim logorima. U korenu njegove bolesti bila je neumoljiva evolucija psihosomatske linearnosti: usamlji- 108 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 vanje, agresivnost, sadomazohizam i bolest, ?to sve upu?uje na model nau?ene bespo- mo?nosti. Bogati otac nameravao je da ga o svom tro?ku po?alje u Egipat kako bi tuberkulozna plu?a izlo?io suvom pustinjskom vazduhu. Kafka je ponudu odbio, isto kao ?to je odba- civao pomo? svojih prijatelja. On je bio strog, ali nije mrzeo i kritikovao, nego je pa- ?nju usmeravao na dobre strane li?nosti. Pre- ma sebi je pak bio rigorozan, pa je otud i bez- malo svaki svoj rukopis izlagao na milost i nemilost kriti?(ars)koj prizmi prijatelja, pre svega Maksa Broda [2]. U uspomenama Leopolda Krajtnera [3] na Kafkinu mladosti pisac nije prikazan in- trovertnim, ?to svakako odudara od utiska koji se sti?e ?itanjem njegovih dela. Naprotiv, u dru?tvu je Kafka umeo biti ?ovijalan i du- hovit, spreman na ?alu na nema?kom ili ?e- ?kom jeziku, a i drugi njegovi prijatelji su tvr- dili da u to vreme on ni u kom slu?aju nije bio povu?en. (Kao ?to se zna, on je bio u ne- ku ruku unikatni izdanak triju kultura: ?e- ?ke, nema?ke i jevrejske.) Krajtner ?ak izno- si utisak da je u porodi?nom domu Kafkinih vladala ?normalna", sre?na atmosfera u ko- joj otac i sin imaju skladan, mada ne i srda- ?an odnos. Sem toga, mladi Kafka je u dru- ?tvu bliskih prijateljia – Maksa Broda, filozo- fa Emila Utica, istori?ara umetnosti Oskara Polaka i bibliotekara Feliksa Vel?a – odlazio u Gemsengase kako bi se u zavodu madam- Gold?mit, koji je pre Prvog svetskog rata bio ?uven sa svog plesa, kafe i izbora oskudno odevenih dama, uz utvrdjenu tarifu od 10 austrougarskih kruna prepu?tao zadovolj- stvima profesionalnih ugostiteljskih usluga. Pohodu su prethodili prikupljanje i izu?ava- nje pozama?ne zbirke pornografaskih knji- ga!. Isak Ba?evic Singer, jevrejski pisac i dobit- nik Nobelove nagrade za knji?evnost, nije poklonik Kafkinog dela jer je smatrao je da ono ?itaoca navodi na dosadu i krivicu. Pre- ma njegovim ocenama, Kafka je jalovo tra- gao za svojim korenima tragao i uzaludno poku?avao da ih stekne. Robert Muzil je tvr- dio da je Kafkino delo poetski i umetni?ki bezvredno i takodje ga nije cenio.. U ovom radu primeni?emo kombinovani kazuisti?ki i biografski fenomenolo?ki pri- stup. U kazuistici je merodavno ono gledi?te koje omogu?ava odabir bitnih fenomena i onoga ?to zavre?uje prezentaciju. Nasuprot tome, u biografici je nu?no izvr?iti poveziva- nje i jedinstvo celine odre?ene individue, ko- ja odabira ono ?to je reprezentativno za ovu celinu.[4] Kazuistika se dakle odnosi na op- ?te poznavanje, a biografika na individuu. POTENCIRANJE KAFKINE LJUDSKE STRANE NASUPROT SLIKE SVECA RU?ENJE MITA ILI NE? Erotska umetnost je uvek pobu?ivala pa- ?nju, izazivala uvrede, ?okirala poglede. Mu- zeji ovakve vrste nisu nikakvo iznena?enje za Ameriku, tradicionalno dobrom doma?inu izlo?bi seksualne i erotske umetnosti. U Evropi pak muzeji posve?eni seksu i erotici tek od nedavno ni?u kao pe?urke. Od Barse- lone pa do Kopenhagena, svi se eksponati ?uvaju kao blago, od drevnih dildoa i ikona plodnosti do savremenih interaktivnih skulp- tura i popularnih seks-igra?aka. Pitanje je, me?utim, koliko ovakvi sadr?aji u 21. veku mogu biti neobi?ni i o?aravaju?i? Erotifikaci- ja ili pornografikacija u eri interneta gotovo je neizbe?na tema, a razni vidovi "nepodop- ?tina" svima su dostupni putem kablovske televizije i specijalizovane ?tampe. Era seksualne umetnosti u Evropi danas je u usponu, dovoljno je samo pomenuti Am- sterdam, Barselonu, Berlin, Kopenhagen, Hamburg, Pariz. No, neosporna je i ?injeni- ca da ovaj oblik umetnosti postoji odvajka- da. Razlika je u mistifikaciji, danas gotovo da vi?e nema tabu tema, toleri?u se svakoja- ke nemoralnosti i bestidnosti, kao ne?to pri- rodno, napredno i ?to ne ?teti nikome. Ne- davno se ?ak holandski ministar kulture Ro- nald Plasterk u parlamentu usprotivio pozi- vima da se ukine emitovanje pornografskih filmova na TV kanalu Nederland 3, tvrde?i 109 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 da je to forma umetnosti. Filmove je ?ak opi- sao kao potpuno stilizovane, i da ih pravi po- znavaoci ocenjuju kao granu umetnosti. Svaki prethodni tehnolo?ki, literarni i ko- munikacijski napredak – od ?tampanih me- dija, preko novela i litografije, do fotografije i filma –indirektno je potpomognut upotre- bom seksualnosti. ?ak su i proslavljeni pisci i umetnici tajno sastavljali "sramna" dela pod izgovorom ljubavi. Nedavno je objavljena knjiga ?Iskopava- ju?i Kafku" poznatog istra?iva?a Kafkinog ?ivota i dela akademika D?ejmsa Hauesa, a javnosti je ve? poznato da je u zaklju?anoj polici za knjige Franza Kafke prona?ena pornografska zbirka [5]. Sam Haues je izja- vio da ga je jo? od davne 1982. godine, kada je kao student prvi put do?ao u dodir sa ori- ginalnim rukopisom ?Zamka", pratila po- misao kako u toj celokupnoj ?industriji" po- stoji ne?to ?udno i, kako nagla?ava, ?gnjilo". ?Dok sam pisao knjigu 'Iskopavaju?i Kaf- ku' nai?ao sam na neobjavljeni materijal koji je bio jako upadljiv i kao da je ukazivao na potpuno ru?enje mita o njegovom ?ivotu. Pi- tao sam se za?to niko nikada nije pokazao ?i- taocima pornografiju koju je posedovao, ako je ve? samo par pisama izme?u njega i Maxa Broda bilo dovoljno da zanese milione ?kola- raca ?irom svijeta." Haues nagla?ava da po- stoji fusnota u Brodovoj prvoj biografiji o Kafki, koja je omogu?avala svima da prona?u tajmaterijaljo?pre85godina.Njegovopismo Brodu ta?no otkriva mesto na kojem je ?uvao pornografiju: u zaklju?anoj polici za knjige u roditeljskoj ku?i. Prava je misterija zbog ?ega je to tako dugo ostalo tajna. Razlog za to D?ejms Haues je izna?ao u jednom podatku o Kafkinom ?knji?evnom ?ivotu". ??ovek koji mu je dostavljao por- nografiju od 1906. do 1907. godine isti je onaj koji je prvi objavio njegovo delo 1908., ali i koji je kao predsednik ?irija za dodelu Berlinske knji?evne nagrade ugovorio stvari tako da Kafka odnese pobedu i slavu. Izgle- da da Kafkini saradnici nisu ?eleli znati takve stvari o svom idolu", nagla?ava Haues. Kolekcija eksplicitne pornografije, koja je pripadala Francu Kafki, otkrivena je u no- vim istra?ivanjima o ?ivotu ?uvenog pisca i to nakon ?to su je nau?nici namerno ignori- sali kako bi sa?uvali Kafkin imid?.. Akade- mik i ekspert za Kafku D?ejms Haues slu?aj- no je nai?ao na zbirku dok je istra?ivao kopi- je Kafkinih dnevnika u Biblioteci Britanije u Londonu i Bodlijenu u Oksfordu. Doktor Haues ka?e da je otkri?e ove zbirke jako bit- no zbog toga ?to pokazuje Kafkinu ljudsku stranu, nasuprot njegovom poznatom imi- d?u ?kvazisveca". ?Ova zbirka bi i u na?e vreme bila skri- vena na vrhu neke police. Ovo nisu neke ?ka- kljive razglednice sa letovali?ta, ovo je ne- dvosmislena pornografija, ?ista i jednostav- na. Dobar deo kolekcije je mra?an i neprija- tan To je neosporno ?ista i jednostavna por- nografija. Neke od tih stvari su prili?no mra?ne, predstavljaju oralni seks sa ?ivoti- njama i devojke u akciji s devojkama. Prili?- no neukusno," ka?e Haues, ?ija je knjiga ?Is- kopavaju?i Kafku" objavljena ovog meseca. On ka?e da su se brojni akademici pretvara- li da zbirka ne postoji, jer ?industrija Kafke ne ?eli da se ovakve stvari znaju o velikom idolu." Za?to pornografija? Nedovr?enost psiho-seksualnog razvoja i voajerske crte o?ituju ?elju da se ne do?ivi potpuni telesno-senzualni kontakt. Porno- grafija takodje omogu?ava izolovanje eksci- tacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta. Svoje polne prohvete Kafka je zadovoljavao u bordelima. Ta anonimna seksualnost je ve- rovatno deo Kafkine strategije da svoju "ve- ?itu" verenicu i ostale devojke koje su mu se svi?ale izoluje od sirove seksualnosti i poten- cira kompleksnost ?ene kao dvojnog entiteta bludince/device posredstvom splitinga. Ro- mantizovana ljubav se idealizuje i ne konzu- mira, a ona druga, bludna, omogu?ava libi- dinozno rastere?enje i posmatra se kao obje- kat tog istog rastere?enja. Kafkin narcizam zamagljuje sve libidinozne ciljeve, dok je mo- 110 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 ralni mazohizam povezan sa strogim supere- gom. Pornografija omogu?ava i relativnu energetsku ravnote?u izmedju sistema ego- id-superego. Id se rastre?euje, ego kontroli?e akciju, a super-ego je relativno ne uznemiren, jer postoji "alibi" za greh koji je pre svega pasivan i skoptofilan. Kod perverzija celo- kupna seksualnost je zamenjena komponen- tom infantilne seksualnosti. Kod perverznih osoba to podrazumeva da infantilna seksual- nost nije dostigla stanje potpunog razvitka. To mo?e poticati zbog zastoja u razvitku ili zbog regresije. Osobe koje reaguju na infan- tilnu frustraciju regresijom na infantilnu sek- sualnost, perverzne su. Osobe koje upotre- bljavaju druga sredstva odbrane posle regre- sije jesu neuroti?ne.[6] Strah i ose?anje krivice prouzrokovane su Edipovim kompleksom, koji je tako jasno ocrtan u Kafkinom odnosu prema ocu. Per- verzna osoba je ona ?ije je seksualno zado- voljstvo blokirano idejom kastracije. On po- mo?u perverzije poku?ava da doka?e nepo- stojanje kastracije. Od svih svetskih pisaca, samo je ?ekspir zaslu?an za vi?e doktorata, diploma, biogra- fija i takozvanih knjiga za sto?i?. Sve ?to je Kafka napisao, svaka njegova razglednica, svaka strana njegovog dnevnika se smatra potencijalnim 'kov?egom zaveta' (kivotom). Ipak, niko nikada nije ?itaocima prikazao Kafkinu pornografiju. Kafka je zbirku ?uvao pod klju?em u porodi?noj ku?i, a klju? je uvek nosio sa sobom. Interesovanje za Kafku podrazumeva svest da nas je Bog napustio. Kafkina logika je apsolutna, komprimovana, u njoj se mo?e ?iveti samo nekoliko trenutaka. Prema Fri- drihu Fajglu, Kafka je imao jednu ? ve?itu" verenicu, Felis Bauer. Iza takve pojave krio se aberantan seksualni razvoj. Kafka se bojao telesnog kontakta, a, uz to, mrzeo je stvar- nost. Ipak pornografija (poput alkohola ili sedativa) mo?e biti i sredstvo odr?anja me- lanholije na odstojanju. U sredi?tu Kafkinog pisanja su Otac i Sin, simboli?ni duo koji evocira staru i novu vlast i odnose obojice pisaca s vlastitim o?evima. Kafkin otac, krepak i veoma uspe?an ?ovek bio je ku?ni tiranin koji je prezirao kulturu i duhovne vrednosti, zaklju?no sa judaizmom i sinovljevim knji?evnim stvarala?tvom. ?rtva Preobra?aja je Sin - dobri sin i hra- nilac porodice Gregor Samsa, pretvoren u buba?vabu, koga je porodica ubila. Iskustvo s vlastitim ocem izo?trilo je Kafkinu viziju patrijarhalne tiranije i masovnih posledica, masovni pokolj Sinova poslatih u rat od stra- ne generacije O?eva, starih imperatora, kra- ljeva i careva. [7] ZAKLJU?AK. U radu se obradjuje Kafkina sklonost ka pornografiji i prostitukama. Na? epistemolo- ?ki metod se odnosi na kombinovanje i sinte- zu kazuisti?ke i psihobiografske metodologi- je [4]. Izdvojeni psihopatolo?ki fenomeni ne moraju a priori ozna?avati obolelu li?nost in toto. Fokusiranje pojedina?nih psihopatolo- ?kih fenomena u okviru li?nosti ozna?ava sa- mo pars pro toto definiciju. Otuda Kafkina sklonost ka pornografiji i prostituciji ozna?a- va samo jedan vid ekskluziviteta i ekscentri?- nosti koji ne defini?u sveobuhvatnost biosa Franca Kafke. Ove ?arteficijelnosti", prema na?oj proceni, svakako nisu mogle da uti?u na kvalitet i estetiku Kafkine proze.. Ma kakvi komentari bili, nesumnjivo je da su Kafkina dela iznimna pojava u istoriji knji?evnosti, koja se nisu mogla svrstati ni u jedan pravac ili stil. Maks Brod, njegov pri- jatelj i izdava?, smatrao ga je egzistencijali- stom. Dve osobine njegovih dela jednostav- no negiraju jedna drugu: prva je fantasti?ni okvir koji zacrtavaju, a druga pojedinosti ocrtane u tom okviru koje su u potpunosti realisti?ne. Jedno je sigurno – bez obzira da li ?e ostati upam?en kao predstavnik magij- skog realizma, tvorac novog stila u knji?ev- nosti ili kao ?uveni pisac u ?ijoj je zaklju?a- noj polici za knjige prona?ena pornografija, Franz Kafka je umetnik koji nema prethod- nika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada. 111 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 1. Glu??evi? Z. Kafka-krivica i kazna. Slovo ljubve, Beograd, 1980 2." Kada sam susreo Kafku..." Se?anja na Fran- ca Kafku. Priredio Hans-Gerd Koh, Filip Vi?n- ji?, Beograd, 2009. 3. Krajtner L. Kada sam susreo Kafku .Knji?evni magazin, br 91-92, godina 9, 2009 4. Damjanovi? A. Psiho i patobiografija-kon- strukcija, rekonstrukcija ili dekonstrukcija li?nosti., Intergraf remont, Beograd, 2005. 5. Hawes J. Excavating Kafka. Oxford Press, 2009 6. Fenihel O. Psihoanaliti?ka teorija neuroze. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1961 7. Kafka F. Pisma Otli i Porodici. Filip Vi?nji?, Beograd, 2009 Aleksandar DAMJANOVI? Klinika za psihijatriju, Klini?ki centar Srbije, Pasterova 2, 11000 Beograd, Srbija Tel. +381 (0)11 3662103 Fax +381 (0)11 2645543 E mail: damal64@yahoo.com 112 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 AN ADDITIONTO PSYCHO (PATHOLOGICAL) BIOGRAPHY OF FRANZ KAFKA Aleksandar Damjanovi? 1,2 Aleksandar Bo?i?1 1 Psychiatric Clinic, Clinical Centre of Serbia, Belgrade, Serbia 2 School of Medicine University of Belgrade, Belgrade, Serbia Summary Franz Kafka derives from an assimilated Jewish family that lived in the multicultural and multilin- gual Austro-Ugrian Empire. Father and Son are in the center of Kafka's writing, a symbolic duo evo- cating old and new power, and relations of both writers with their fathers. Kafka's father, lusty and very successful man was a home tyrant who despised culture and spiritual values, inclusive Judaism and his son's literal creativeness. For Kafka and his literal aspirations he was a perfect medium. In this paper we elaborate Kafka's affec- tion for pornography and prostitutes. Our episte- mological method refers to combination and syn- thesis of casuistic and psycho-biographic method- ology. Separated psychopathological phenomena need not a priori mean an ill person in toto. Focusing on some individual psychopathologic phenomena within the personality indicates only pars pro toto definition. Therefore Kafka's affec- tion for pornography and prostitutes identify only one kind of exclusivity and eccentricity which do not define the totality of Franz Kafka's bios. According to our estimation these "artificiali- ties" could certainly note have influenced the quality and esthetic of Kafka's prose. But one thing is sure: no matter weather he remains remembered as the representative of a magical realism or the author of a new literal style or the famous writer with a locked shelf where pornog- raphy was found, Franz Kafka is an artist having neitherprecedentsnorfollowers.Notuntilnowat least. Key words: Kafka, pornography, psychobiog- raphy. Literatura:
下载该文档
文档格式：PDF
更新时间：2014-06-30
下载次数：0
点击次数：1
Uvod Franc Kafka (1883-1924) poti?e iz asimi- lovane jevrejske porodice koja je ?ivela u multikulturnom i multijezi?kom austrougar- skom carstvu. Bio je sin imu?ne jevrejske po- rodice iz Praga koja se slu?ila nema?kim jezi- kom. Specifi?no Kafkino izra?avanje na ne- ma?kom jeziku je, zbog pragerdoj?erovske (Pragerdeutsch – postklasi?ni idiom nema?- kog kojim se u Pragu slu?ila obrazovana je- vrejska elita) hladne disciplinovanosti, u?iva- lo naro?ito po?tovanje i bilo je – ispostavilo se – pogodno za knji?evno oblikovanje. O Kafki se previ?e zna. Brojni su eksper- ti koji iznose teorijska osmi?ljavanja i razno- rodne koncepcije njegovog ?ivota, ljubavi, fi- lozofije, cionizma. Me?utim, ne govori li to obilje koncepcija i interpretativnog relativi- zma vi?e o osobenosti onih koji su spremni na svakojake spekulacije, pri ?emu jo? vi?e indukuju misteriju i nepoznanice o Francu Kafki? Zaposlen u me?unarodnom osiguravaju- ?em dru?tvu, Kafka je izbliza imao prilike da 107 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 FRANC KAFKA – JEDAN PRILOG ZA (PATO)BIOGRAFIJU Aleksandar Damjanovi? 1,2 Aleksandar Bo?i?1 UDK: 616.89-008.442:929"1883-1924" Interesovanje za Kafku, to je svest da nas je Bog napustio - Emil Utic 1 Klinika za psihijatriju Klini?ki centar Srbije, Beograd, Srbija 2 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Kratak sadr?aj Franc Kafka (1883-1924) poti?e iz asimilova- ne jevrejske porodice koja je ?ivela u multi- kulturnom i multijezi?kom austrougarskom carstvu.U sredi?tu Kafkinog pisanja su Otac i Sin, simboli?ni duo koji evocira staru i novu vlast i odnose obojice pisaca s vlastitim o?evi- ma. Kafkin otac, krepak i veoma uspe?an ?o- vek bio je ku?ni tiranin koji je prezirao kultu- ru i duhovne vrednosti, zaklju?no sa judai- zmom i sinovljevim knji?evnim stvarala- ?tvom Za Kafku i njegove knji?evne namere predstavljao je savr?en medijum. .U radu se obradjuje Kafkina sklonost ka pornografiji i prostitukama . Na? epistemolo?ki metod se odnosi na kombinovanje i sintezu kazuisti?ke i psihobiografske metodologije. Izdvojeni psi- hopatolo?ki fenomeni ne moraju a priori da ozna?avaju obolelu li?nost in toto. Fokusira- nje pojedina?nih psihopatolo?kih fenomena u okviru li?nosti ozna?ava samo pars pro toto definiciju. Otuda Kafkina sklonost ka porno- grafiji i prostituciji ozna?ava samo jednu vr- stu ekskluziviteta i ekscentri?nost koji i ne de- fini?u sveobuhvatnost biosa Franca Kafke. Ove ?arteficijelnosti" prema na?oj proceni svakako nisu mogle da uti?u na kvalitet i este- tiku Kafkine proze. Jedno je sigurno: bez ob- zira da li ?e ostati upam?en kao predstavnik magijskog realizma, tvorac novog stila u knji- ?evnosti ili kao ?uveni pisac u ?ijoj je zaklju- ?anoj polici za knjige prona?ena pornografi- ja, Franz Kafka je umetnik koji nema pret- hodnika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada. Klju?ne re?i: Kafka, pornografija, psiho- biografija iskusi to da je i birokratija rukovo?ena kapi- talisti?kim na?elom uspe?nosti, koje u moral- noj (o)pusto?(enost)i lako mo?e mutirati u totalitarnu ma?inu smrti [1]. Sa njegovih proznih stranica otud dopiru o?tar ukus i mrki ton, dotad nepoznati u nema?kom jezi- ku. Samo su Gogolj i Dostojevski pre toga bez saose?anja i prezira svedo?ili o usponu bede ?ove?anstva i otupelosti poni?enja. Predstaviti ni?tavilo prose?ne ljudske egzi- stencije (ali nikako ne ute?no, niti da bi ona bila ulep?ana) – to je Kafkino dostignu?e. Si- vo ni?tavilo bilo je i duhovni materijal, kao i pri?e koje su nastale poput daha iz tog sivog, ?ilavog stanja. Kafkin knji?evni opus nije naro?ito plo- dan. Objavljeno je ?est knjiga manjeg obima: Razmatranja, Proces, Lo?a?, Preobra?aj, U kaznenoj koloniji i Seoski lekar. Pojedine, retke novele objavljivane su u ?asopisima i novinama. Premda naizgled ?turo, njegovo je stvarala?tvo neiscrpno obilje jer, po re?ima njegovog prijatelja Feliksa Vel?a, ono ?to je napisao je ?savr?eno – to se ne sme dota?i, to je upravo apsolutno". Kafka je svojim delom stvorio jednu novu stvarnost, specifi?nu at- mosferu – znatno ?istiju, hladniju, stro?u od one koju smo svakodnevno u stanju da isku- simo. Ujedno bremenit i nepristupa?an, taj novi svet (prikazan, na primer, u Razmatra- njima) ipak neumitno upu?uje na (ne)znanu nam stvarnost, jednako koliko se epistemo- lo?ki izdvaja u galeriju njenih odraza. Njegov otac, svi o?evi, svet o?eva i auto- riteta provejavaju Procesom – tako glasi le- genda o Kafki. Njegovi prijatelji i prijatelji njegovih prijatelja tek poluglasno tuma?e tu atmosferu suptilne mr?nje, suspregnutog du- ha i popustljivog besa, koji se ?esto projavlji- vao u nijansiranom altruizmu. Mo?da je taj glas ?inio nepravdu, a Kafkin bolni bes je bio hiroviti trzaj odve? rastrzanog srca? Franc Kafka je vodio izrazito sredjen i si- guran ?ivot, bar pojavno. Medjutim, taj ?ivot je bio ispunjen preprekama, nevoljama i stal- nim zahtevima da se s njim izlazi na kraj. Oboleo od tuberkuloze, bolest je koristio kao oru?je protiv sveta – protiv oca, pre svih, koga kao da je ?eleo da kazni svojim zdrav- stvenim stanjem. Mladi Franc nije ?eleo da bude zdrav, jer time bi svom ocu dao za pra- vo. On je ?eleo da bude bolestan, ?eleo je da zaradjuje za ?ivot kao slu?benik osiguravaju- ?eg dru?tva, kao i to da ?ivi ophrvan te?ko- ?ama i neprijatnostima. Neuspe?no je vodio svoj li?ni ?ivot, koji je na va?nosti dobijao is- klju?ivo u odnosima s roditeljima i odupira- nju o?evoj tiraniji. Ta mr?nja prema ocu iz- gledala je kao bolest. Sre?an u svojoj ogor?e- nosti ?to je prona?ao krivca, na stravi?an na- ?in priznao je krivcu da je u pravu. Sin je o?evo prokletstvo preneo na sebe: u Presudi se baca u Moldau, u Preobra?aju skon?ava izgladneo i izolovan nadomak po- rodice, izli?an i sputan kao Umetnik u glado- vanju. O?eve bespogovorne re?i se ostvaruju. Sin, spolja pobunjen, iznutra je pokoren ocu – patrijarhu. Sin daje ocu za pravo u o?evom odnosu prema njemu i izvr?ava na sebi i pre- sudu. Silna se ljubav krije iza te besmislene mr?nje: sin mo?e toliko da mrzi svog oca sa- mo jer ga je pre toga beskrajno voleo. U lju- dima izvesno postoji primitivni pakao, gde se ljubav i mr?nja neodvojivo prepli?u. Polo?aj deteta izmedju oca i majke, una- krsnost Elektrinog i Edipovog kompleksa ja- sno se isti?e u li?nosti Franca Kafke. Ta kon- stelacija bila je njegov fatum – njegov, nika- ko ne (op?te)ljudski – zapravo matrica ose- tljivosti koja je prenagla?ena bila u mr?nji spram sopstvene li?nosti i integriteta. Njegov pogled bolno se zadr?avao samo na bezizla- znim odnosima. Ose?aj krajnje, sartrovske mu?nine bio je osnovni uslov njegove egzi- stencije. Kafka je ?eleo da bude bolestan. Je- dini izlaz za njega bio je njegov na?in ?ivota – porinutost u nepodno?ljivost egzistencije. Decenije koje su usledile posle 1917. go- dine pokazale su koliko se Kafka patnjom i pona?anjem izdvajao od drugih. On je pre?i- veo torture skoro istovetne onima naknadno osmi?ljenim u koncentracionim logorima. U korenu njegove bolesti bila je neumoljiva evolucija psihosomatske linearnosti: usamlji- 108 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 vanje, agresivnost, sadomazohizam i bolest, ?to sve upu?uje na model nau?ene bespo- mo?nosti. Bogati otac nameravao je da ga o svom tro?ku po?alje u Egipat kako bi tuberkulozna plu?a izlo?io suvom pustinjskom vazduhu. Kafka je ponudu odbio, isto kao ?to je odba- civao pomo? svojih prijatelja. On je bio strog, ali nije mrzeo i kritikovao, nego je pa- ?nju usmeravao na dobre strane li?nosti. Pre- ma sebi je pak bio rigorozan, pa je otud i bez- malo svaki svoj rukopis izlagao na milost i nemilost kriti?(ars)koj prizmi prijatelja, pre svega Maksa Broda [2]. U uspomenama Leopolda Krajtnera [3] na Kafkinu mladosti pisac nije prikazan in- trovertnim, ?to svakako odudara od utiska koji se sti?e ?itanjem njegovih dela. Naprotiv, u dru?tvu je Kafka umeo biti ?ovijalan i du- hovit, spreman na ?alu na nema?kom ili ?e- ?kom jeziku, a i drugi njegovi prijatelji su tvr- dili da u to vreme on ni u kom slu?aju nije bio povu?en. (Kao ?to se zna, on je bio u ne- ku ruku unikatni izdanak triju kultura: ?e- ?ke, nema?ke i jevrejske.) Krajtner ?ak izno- si utisak da je u porodi?nom domu Kafkinih vladala ?normalna", sre?na atmosfera u ko- joj otac i sin imaju skladan, mada ne i srda- ?an odnos. Sem toga, mladi Kafka je u dru- ?tvu bliskih prijateljia – Maksa Broda, filozo- fa Emila Utica, istori?ara umetnosti Oskara Polaka i bibliotekara Feliksa Vel?a – odlazio u Gemsengase kako bi se u zavodu madam- Gold?mit, koji je pre Prvog svetskog rata bio ?uven sa svog plesa, kafe i izbora oskudno odevenih dama, uz utvrdjenu tarifu od 10 austrougarskih kruna prepu?tao zadovolj- stvima profesionalnih ugostiteljskih usluga. Pohodu su prethodili prikupljanje i izu?ava- nje pozama?ne zbirke pornografaskih knji- ga!. Isak Ba?evic Singer, jevrejski pisac i dobit- nik Nobelove nagrade za knji?evnost, nije poklonik Kafkinog dela jer je smatrao je da ono ?itaoca navodi na dosadu i krivicu. Pre- ma njegovim ocenama, Kafka je jalovo tra- gao za svojim korenima tragao i uzaludno poku?avao da ih stekne. Robert Muzil je tvr- dio da je Kafkino delo poetski i umetni?ki bezvredno i takodje ga nije cenio.. U ovom radu primeni?emo kombinovani kazuisti?ki i biografski fenomenolo?ki pri- stup. U kazuistici je merodavno ono gledi?te koje omogu?ava odabir bitnih fenomena i onoga ?to zavre?uje prezentaciju. Nasuprot tome, u biografici je nu?no izvr?iti poveziva- nje i jedinstvo celine odre?ene individue, ko- ja odabira ono ?to je reprezentativno za ovu celinu.[4] Kazuistika se dakle odnosi na op- ?te poznavanje, a biografika na individuu. POTENCIRANJE KAFKINE LJUDSKE STRANE NASUPROT SLIKE SVECA RU?ENJE MITA ILI NE? Erotska umetnost je uvek pobu?ivala pa- ?nju, izazivala uvrede, ?okirala poglede. Mu- zeji ovakve vrste nisu nikakvo iznena?enje za Ameriku, tradicionalno dobrom doma?inu izlo?bi seksualne i erotske umetnosti. U Evropi pak muzeji posve?eni seksu i erotici tek od nedavno ni?u kao pe?urke. Od Barse- lone pa do Kopenhagena, svi se eksponati ?uvaju kao blago, od drevnih dildoa i ikona plodnosti do savremenih interaktivnih skulp- tura i popularnih seks-igra?aka. Pitanje je, me?utim, koliko ovakvi sadr?aji u 21. veku mogu biti neobi?ni i o?aravaju?i? Erotifikaci- ja ili pornografikacija u eri interneta gotovo je neizbe?na tema, a razni vidovi "nepodop- ?tina" svima su dostupni putem kablovske televizije i specijalizovane ?tampe. Era seksualne umetnosti u Evropi danas je u usponu, dovoljno je samo pomenuti Am- sterdam, Barselonu, Berlin, Kopenhagen, Hamburg, Pariz. No, neosporna je i ?injeni- ca da ovaj oblik umetnosti postoji odvajka- da. Razlika je u mistifikaciji, danas gotovo da vi?e nema tabu tema, toleri?u se svakoja- ke nemoralnosti i bestidnosti, kao ne?to pri- rodno, napredno i ?to ne ?teti nikome. Ne- davno se ?ak holandski ministar kulture Ro- nald Plasterk u parlamentu usprotivio pozi- vima da se ukine emitovanje pornografskih filmova na TV kanalu Nederland 3, tvrde?i 109 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 da je to forma umetnosti. Filmove je ?ak opi- sao kao potpuno stilizovane, i da ih pravi po- znavaoci ocenjuju kao granu umetnosti. Svaki prethodni tehnolo?ki, literarni i ko- munikacijski napredak – od ?tampanih me- dija, preko novela i litografije, do fotografije i filma –indirektno je potpomognut upotre- bom seksualnosti. ?ak su i proslavljeni pisci i umetnici tajno sastavljali "sramna" dela pod izgovorom ljubavi. Nedavno je objavljena knjiga ?Iskopava- ju?i Kafku" poznatog istra?iva?a Kafkinog ?ivota i dela akademika D?ejmsa Hauesa, a javnosti je ve? poznato da je u zaklju?anoj polici za knjige Franza Kafke prona?ena pornografska zbirka [5]. Sam Haues je izja- vio da ga je jo? od davne 1982. godine, kada je kao student prvi put do?ao u dodir sa ori- ginalnim rukopisom ?Zamka", pratila po- misao kako u toj celokupnoj ?industriji" po- stoji ne?to ?udno i, kako nagla?ava, ?gnjilo". ?Dok sam pisao knjigu 'Iskopavaju?i Kaf- ku' nai?ao sam na neobjavljeni materijal koji je bio jako upadljiv i kao da je ukazivao na potpuno ru?enje mita o njegovom ?ivotu. Pi- tao sam se za?to niko nikada nije pokazao ?i- taocima pornografiju koju je posedovao, ako je ve? samo par pisama izme?u njega i Maxa Broda bilo dovoljno da zanese milione ?kola- raca ?irom svijeta." Haues nagla?ava da po- stoji fusnota u Brodovoj prvoj biografiji o Kafki, koja je omogu?avala svima da prona?u tajmaterijaljo?pre85godina.Njegovopismo Brodu ta?no otkriva mesto na kojem je ?uvao pornografiju: u zaklju?anoj polici za knjige u roditeljskoj ku?i. Prava je misterija zbog ?ega je to tako dugo ostalo tajna. Razlog za to D?ejms Haues je izna?ao u jednom podatku o Kafkinom ?knji?evnom ?ivotu". ??ovek koji mu je dostavljao por- nografiju od 1906. do 1907. godine isti je onaj koji je prvi objavio njegovo delo 1908., ali i koji je kao predsednik ?irija za dodelu Berlinske knji?evne nagrade ugovorio stvari tako da Kafka odnese pobedu i slavu. Izgle- da da Kafkini saradnici nisu ?eleli znati takve stvari o svom idolu", nagla?ava Haues. Kolekcija eksplicitne pornografije, koja je pripadala Francu Kafki, otkrivena je u no- vim istra?ivanjima o ?ivotu ?uvenog pisca i to nakon ?to su je nau?nici namerno ignori- sali kako bi sa?uvali Kafkin imid?.. Akade- mik i ekspert za Kafku D?ejms Haues slu?aj- no je nai?ao na zbirku dok je istra?ivao kopi- je Kafkinih dnevnika u Biblioteci Britanije u Londonu i Bodlijenu u Oksfordu. Doktor Haues ka?e da je otkri?e ove zbirke jako bit- no zbog toga ?to pokazuje Kafkinu ljudsku stranu, nasuprot njegovom poznatom imi- d?u ?kvazisveca". ?Ova zbirka bi i u na?e vreme bila skri- vena na vrhu neke police. Ovo nisu neke ?ka- kljive razglednice sa letovali?ta, ovo je ne- dvosmislena pornografija, ?ista i jednostav- na. Dobar deo kolekcije je mra?an i neprija- tan To je neosporno ?ista i jednostavna por- nografija. Neke od tih stvari su prili?no mra?ne, predstavljaju oralni seks sa ?ivoti- njama i devojke u akciji s devojkama. Prili?- no neukusno," ka?e Haues, ?ija je knjiga ?Is- kopavaju?i Kafku" objavljena ovog meseca. On ka?e da su se brojni akademici pretvara- li da zbirka ne postoji, jer ?industrija Kafke ne ?eli da se ovakve stvari znaju o velikom idolu." Za?to pornografija? Nedovr?enost psiho-seksualnog razvoja i voajerske crte o?ituju ?elju da se ne do?ivi potpuni telesno-senzualni kontakt. Porno- grafija takodje omogu?ava izolovanje eksci- tacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta. Svoje polne prohvete Kafka je zadovoljavao u bordelima. Ta anonimna seksualnost je ve- rovatno deo Kafkine strategije da svoju "ve- ?itu" verenicu i ostale devojke koje su mu se svi?ale izoluje od sirove seksualnosti i poten- cira kompleksnost ?ene kao dvojnog entiteta bludince/device posredstvom splitinga. Ro- mantizovana ljubav se idealizuje i ne konzu- mira, a ona druga, bludna, omogu?ava libi- dinozno rastere?enje i posmatra se kao obje- kat tog istog rastere?enja. Kafkin narcizam zamagljuje sve libidinozne ciljeve, dok je mo- 110 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 ralni mazohizam povezan sa strogim supere- gom. Pornografija omogu?ava i relativnu energetsku ravnote?u izmedju sistema ego- id-superego. Id se rastre?euje, ego kontroli?e akciju, a super-ego je relativno ne uznemiren, jer postoji "alibi" za greh koji je pre svega pasivan i skoptofilan. Kod perverzija celo- kupna seksualnost je zamenjena komponen- tom infantilne seksualnosti. Kod perverznih osoba to podrazumeva da infantilna seksual- nost nije dostigla stanje potpunog razvitka. To mo?e poticati zbog zastoja u razvitku ili zbog regresije. Osobe koje reaguju na infan- tilnu frustraciju regresijom na infantilnu sek- sualnost, perverzne su. Osobe koje upotre- bljavaju druga sredstva odbrane posle regre- sije jesu neuroti?ne.[6] Strah i ose?anje krivice prouzrokovane su Edipovim kompleksom, koji je tako jasno ocrtan u Kafkinom odnosu prema ocu. Per- verzna osoba je ona ?ije je seksualno zado- voljstvo blokirano idejom kastracije. On po- mo?u perverzije poku?ava da doka?e nepo- stojanje kastracije. Od svih svetskih pisaca, samo je ?ekspir zaslu?an za vi?e doktorata, diploma, biogra- fija i takozvanih knjiga za sto?i?. Sve ?to je Kafka napisao, svaka njegova razglednica, svaka strana njegovog dnevnika se smatra potencijalnim 'kov?egom zaveta' (kivotom). Ipak, niko nikada nije ?itaocima prikazao Kafkinu pornografiju. Kafka je zbirku ?uvao pod klju?em u porodi?noj ku?i, a klju? je uvek nosio sa sobom. Interesovanje za Kafku podrazumeva svest da nas je Bog napustio. Kafkina logika je apsolutna, komprimovana, u njoj se mo?e ?iveti samo nekoliko trenutaka. Prema Fri- drihu Fajglu, Kafka je imao jednu ? ve?itu" verenicu, Felis Bauer. Iza takve pojave krio se aberantan seksualni razvoj. Kafka se bojao telesnog kontakta, a, uz to, mrzeo je stvar- nost. Ipak pornografija (poput alkohola ili sedativa) mo?e biti i sredstvo odr?anja me- lanholije na odstojanju. U sredi?tu Kafkinog pisanja su Otac i Sin, simboli?ni duo koji evocira staru i novu vlast i odnose obojice pisaca s vlastitim o?evima. Kafkin otac, krepak i veoma uspe?an ?ovek bio je ku?ni tiranin koji je prezirao kulturu i duhovne vrednosti, zaklju?no sa judaizmom i sinovljevim knji?evnim stvarala?tvom. ?rtva Preobra?aja je Sin - dobri sin i hra- nilac porodice Gregor Samsa, pretvoren u buba?vabu, koga je porodica ubila. Iskustvo s vlastitim ocem izo?trilo je Kafkinu viziju patrijarhalne tiranije i masovnih posledica, masovni pokolj Sinova poslatih u rat od stra- ne generacije O?eva, starih imperatora, kra- ljeva i careva. [7] ZAKLJU?AK. U radu se obradjuje Kafkina sklonost ka pornografiji i prostitukama. Na? epistemolo- ?ki metod se odnosi na kombinovanje i sinte- zu kazuisti?ke i psihobiografske metodologi- je [4]. Izdvojeni psihopatolo?ki fenomeni ne moraju a priori ozna?avati obolelu li?nost in toto. Fokusiranje pojedina?nih psihopatolo- ?kih fenomena u okviru li?nosti ozna?ava sa- mo pars pro toto definiciju. Otuda Kafkina sklonost ka pornografiji i prostituciji ozna?a- va samo jedan vid ekskluziviteta i ekscentri?- nosti koji ne defini?u sveobuhvatnost biosa Franca Kafke. Ove ?arteficijelnosti", prema na?oj proceni, svakako nisu mogle da uti?u na kvalitet i estetiku Kafkine proze.. Ma kakvi komentari bili, nesumnjivo je da su Kafkina dela iznimna pojava u istoriji knji?evnosti, koja se nisu mogla svrstati ni u jedan pravac ili stil. Maks Brod, njegov pri- jatelj i izdava?, smatrao ga je egzistencijali- stom. Dve osobine njegovih dela jednostav- no negiraju jedna drugu: prva je fantasti?ni okvir koji zacrtavaju, a druga pojedinosti ocrtane u tom okviru koje su u potpunosti realisti?ne. Jedno je sigurno – bez obzira da li ?e ostati upam?en kao predstavnik magij- skog realizma, tvorac novog stila u knji?ev- nosti ili kao ?uveni pisac u ?ijoj je zaklju?a- noj polici za knjige prona?ena pornografija, Franz Kafka je umetnik koji nema prethod- nika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada. 111 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 1. Glu??evi? Z. Kafka-krivica i kazna. Slovo ljubve, Beograd, 1980 2." Kada sam susreo Kafku..." Se?anja na Fran- ca Kafku. Priredio Hans-Gerd Koh, Filip Vi?n- ji?, Beograd, 2009. 3. Krajtner L. Kada sam susreo Kafku .Knji?evni magazin, br 91-92, godina 9, 2009 4. Damjanovi? A. Psiho i patobiografija-kon- strukcija, rekonstrukcija ili dekonstrukcija li?nosti., Intergraf remont, Beograd, 2005. 5. Hawes J. Excavating Kafka. Oxford Press, 2009 6. Fenihel O. Psihoanaliti?ka teorija neuroze. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1961 7. Kafka F. Pisma Otli i Porodici. Filip Vi?nji?, Beograd, 2009 Aleksandar DAMJANOVI? Klinika za psihijatriju, Klini?ki centar Srbije, Pasterova 2, 11000 Beograd, Srbija Tel. +381 (0)11 3662103 Fax +381 (0)11 2645543 E mail: damal64@yahoo.com 112 Engrami vol. 31 jul-decembar 2009. br. 3-4 AN ADDITIONTO PSYCHO (PATHOLOGICAL) BIOGRAPHY OF FRANZ KAFKA Aleksandar Damjanovi? 1,2 Aleksandar Bo?i?1 1 Psychiatric Clinic, Clinical Centre of Serbia, Belgrade, Serbia 2 School of Medicine University of Belgrade, Belgrade, Serbia Summary Franz Kafka derives from an assimilated Jewish family that lived in the multicultural and multilin- gual Austro-Ugrian Empire. Father and Son are in the center of Kafka's writing, a symbolic duo evo- cating old and new power, and relations of both writers with their fathers. Kafka's father, lusty and very successful man was a home tyrant who despised culture and spiritual values, inclusive Judaism and his son's literal creativeness. For Kafka and his literal aspirations he was a perfect medium. In this paper we elaborate Kafka's affec- tion for pornography and prostitutes. Our episte- mological method refers to combination and syn- thesis of casuistic and psycho-biographic method- ology. Separated psychopathological phenomena need not a priori mean an ill person in toto. Focusing on some individual psychopathologic phenomena within the personality indicates only pars pro toto definition. Therefore Kafka's affec- tion for pornography and prostitutes identify only one kind of exclusivity and eccentricity which do not define the totality of Franz Kafka's bios. According to our estimation these "artificiali- ties" could certainly note have influenced the quality and esthetic of Kafka's prose. But one thing is sure: no matter weather he remains remembered as the representative of a magical realism or the author of a new literal style or the famous writer with a locked shelf where pornog- raphy was found, Franz Kafka is an artist having neitherprecedentsnorfollowers.Notuntilnowat least. Key words: Kafka, pornography, psychobiog- raphy. Literatura: